Crna propaganda nije magija
Nepodnošljiva lakoća ponavljanja istih pogrešnih propagandnih trikova, zasnovana je na manihejskoj podeli političkih partija i političara na dobre i zle. Problem je u tome što crna propaganda nije magija, mada semantički liči i ima magično delovanje na javno mnjenje
Uzalud pišem i objašnjavam! Osobe koje se politikom bave iz levo loberalne i ekstremno desničarske orbite, ništa ne razumeju, ili pogrešno tumače, i srljaju iz greške u grešku. Taj njihov delirijum tremens, nije neobjašnjiv. Politička demencija ne nastaje slučajno. Ona je proizvod dugogodišnjeg verovanja u svemoćnu snagu crne propagande, koja ti daje komoditet da ništa ne moraš da radiš – dovoljno je da ocrnjuješ političke protivnike. Ali, uverenje da građani boluju od kolektivnog praznoverja, predstavlja predrasudu bez presedana. Sujeverje bez premca! Otuda nepodnošljiva lakoća ponavljanja istih pogrešnih propagandnih trikova, zasnovanih na manihejskoj podeli političkih partija i političara na dobre i zle. Problem je u tome što crna propaganda nije magija, mada semantički liči i ima magično delovanje na javno mnjenje.
Sujeverje
Ma koliko političari verovali da su birači skup bezumnika, crna propaganda nije magija. Da bi bio uspešan, propagandni ritual se ne zasniva na sujeverju sui generis. Propaganda nije samosvojna i nezavisna od volje ljudi. I zato se na događanja u budućnosti ne može uticati verovanjem u magijsku moć preduzetih radnji. U propagandi se uspešni poduhvati zasnivaju na naučnoj metodologiji.
Suprotno tome, levoliberalne stranke i političari okupljeni oko takozvane demokratske, građanske ideje, još od 1991. godine, svoj imidž grade na ocrnjivanju drugih. Umesto dobrobiti građana i ekonomskog jačanja privrede i države, sistemski, kao suštinu svog programa, u politici gaje fenomen dežurnog krivca. https://olorinpress.rs/blog
Propagandni trikovi
Kao i svaki drugi fenomen i fenomen dežurnog krivca površinski je razumljiv svima, ali većina glasača ne ume da objasni njegovu suštinu. I zato je podesan za manipulaciju. U suštini fenomena nalazi se preventivna optužba. Gotovo po pravilu lažna. Njena istinosna funkcija nije važna. Insistirajući na tuđim manama ona predstavlja svojevrsnu kontracepciju. Zaštitu od neželjenog razotkrivanja vlastitih nedostataka. Pogrešno je misliti da je građanima to zabavno? Da im je to duševna hrana? Da su im afere važnije od života? To je čist infantilizam. Crna propaganda nije crna magija. Ne može se bespogovorno postati dobar tvrdnjama da je neko drugi loš. Birače zanima plan za budućnost. Sklonost da uspeh traži na osporavanju drugog je nemoralna prečica. Smišljanje negativnih kampanja o drugom mnogo je jednostavnije od analize prikupljenih činjenica i izrade političkog programa. Odlazak kod ljudi u njihova sela, u njihove kuće, upoznavanje s njihovim problemima i potrebama još je teže.
Crna propaganda je perverzna delatnost. Ona je subverzija. I emanacija zla. Njen cilj je da maskira laž, da je kostimira i tako preobučenu ponudi kao istinu.https://www.dnevnik.rs/politika/fenomenologija-dezurnog-krivca-17-10-2021
Magija spina
Mada mnogi lovci u mutnom pogrešno tvrde da mogu postojati mnoge istine, rašomonijada smisla i suštine nije moguća! Moguća su mnoga tumačenja događaja, ali je objektivna analiza lišena emocija, podmetanja i krivotvorenja. Hegel kaže da je istinito, celovito znanje, moguće samo sa stanovišta celine.
– Istinito je celina, a celina je samo suština koja se ispunjava svojim razvojem. Tek na kraju je ono što uistinu jeste – kaže Hegel u Fenomenologiji duha.
Da bi neka informacija postala udarna vest, tema dana mora sadržavati ili bizarnost ili ekskluzivitet. Najbolje oboje. Prodornost informacije u medije zavisi od njene moći multiplikovanja. Ukoliko nema snagu da ubedi sve urednike da je objave i nema snagu da generiše veliki broj komentara, događaj će ostati neprimećen.
Ma kako brižljivo planirana i osmišljena, laž ima tendenciju da se razotkrije i nenameravano pomogne drugom. Igranje sa simbolima je opasan posao. Upotreba negatvinog simbola ne može obebediti pozitivan efekat.
Ma koliko političari verovali da su birači skup bezumnika, da bi bio uspešan, propagandni ritual se ne zasniva na sujeverju sui generis. Propaganda nije samosvojna i nezavisna od volje ljudi. I zato se na događanja u budućnosti ne može uticati verovanjem u magijsku moć preduzetih radnji