Veštačka inteligencija prečica do gluposti

Veštačka inteligencija postaje prečica do gluposti jer poništava Protagoru, koji je tvrdio da je čovek mera svih stvari, i umesto čoveka ona preti da postane mera istine

Više su za globalizaciju uradili pametni telefoni nego svi filozofi i naučnici zajedno. Međutim, veštačka inteligencija postaje prečica do gluposti jer poništava Protagoru, koji je tvrdio da je čovek mera svih stvari, i preti da postane mera istine. Tako se ostvaruje Platonovo proročanstvo iz “Fedra”, da će, nakon što je Teut izmislio pismo, ljudsko sećanje postati varljivo, i da će svetom vladati lažni mudraci. U skladu sa tim, čovek se posle viševekovne borbe za individualizam, za otuđenje od kolektiva, posle borbe za apsolutno znanje, vraća u kolektivno neznanje. https://www.dnevnik.rs/tags/rezon

Knjige čuvari pameti

Novi vek može da postane relevantan tek kad u potpunosti zatre tragove starog. Da bi 21. vek, kao period površnosti i besmisla zauzeo mesto 20. veka, veka knjige, on mora da ga uništi. Da izbriše tragove njegovog postojanja. Knjige su najvažnija mesta gde on još uvek živi. Tek kad se knjige, kao ključni akteri i svedoci 20. veka zaključaju u tišinu i čamu biblioteka, u koje niko neće ići, sumnjive vrednosti 21. veka mogu da postanu relevantne. Tek kad knjige postanu “smaračka” relikvija staraca iz poršlog milenijuma, društvene mreže, video igrice, video klipovi i “rilsovi” mogu da postanu mera ljudskog karaktera. Kad stvarno znanje ostane zaključano među koricama knjiga, kao “zastarelog” medija, svi falsifikati biće mogući. Tada će biti moguće, kao što je savetovao Debor, izmisliti bilo koji citat, jer ljudi neće imati gde da provere da li je on istinit.

Falsifikat antike

Nema tu ničeg novog. Na isti način se ponašao stari Rim. Da bi nadrastao antiku morao je u potpunosti da je razori. I samo tako je mogao antičke misli i ideje da zaodene u svoju togu i falsifikovane ih ponudi zapadnoj civilizaciji kao svoj izum. Ako bismo sledili Hjuma, moglo bi se zaključiti da je cela zapadna civilizacija izrasla na uobrazilji koja nije čak ni prisećanje, već zabluda izrasla iz ruševina rimskog falsifikata antike. Tako je bilo svuda. U nauci. Religiji. Knjižnjevnosti. Filozofiji. Arhitekturi. Luis Mamford ne kaže uzalud da je Rimsko carstvo bilo organizovano kao preduzeće za izgradnju gradova, koje je od helenizma preuzelo obrazac estetskog reda, dodajući mu jedino kićenost kao svoj izum.

Snaga robota

U čemu je snaga veštačke inteligencije? I šta je opasnost koju donosi? Je li robotska kreativnost prečica do gluposti? Kapital uglavnom vidi samo ono što njemu pogoduje. Većina tekstova na temu veštačke inteligencije bavila se time da li će ona moći da zameni radnike? Da li će čovek postati izlišan? I da li će to dovesti do gašenja radnih mesta? To je nebitna rasprava. Kapital interesuje potrošnja. Ona stvara novu vrednost. Sve se proizvodi, da bi ga čovek kupio. A samo čovek može da troši pare na stvari koje mu ne trebaju. Dakle, kao i u svemu, i ovde postoji pogrešan trag. Dok se ljudi bave egzistencijalnim strahovima, veštačka inteligencija može da obavi falsifikovanje istorije sveta. Veštačka inteligencija ima apostolosku moć. Ona je apostol budućnosti. Ona služi za obradu podataka, tako da čovek sledi i veruje u ono što veštačka inteligencije napiše.https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-66245696

Kontrola informacija

Onaj ko vlada informacijama vlada svetom. Ko ih konzumira bez analize, postaje dobrovoljni sluga manipulatora. A po svojoj pogubnosti po narode i države, zloupotreba informacija može da se meri s terorizmom.

– Ako shvataš mehanizam i logiku na kojima se zasniva ponašanje ljudi u grupi, možeš da kontrolišeš i disciplinuješ masu po svojoj volji a da ona toga ne bude svesna – napisao je Edvard Bernajs u eseju “Inženjering konsezuzsa”.

Hajde da iz drugog uglas sagledamo zašto tvrdim da je veštačka inteligencija prečica do gluposti. Potrošili smo vekove da se čovek opismeni. Sad se vraćamo u mračni srednji vek. U vreme pre prosvetiteljstva. Čet bot će preuzeti nekad rasprostranjenu instituciju pisara, koji je, budući da je većina ljudi bila nepismena, obavljao sve vrste korespodencije, privatne i službene. Makluan kaže da je medij produžetak ljudskog uma i tela. Danas je taj produžetak pametni telefon. Kad kontrolu nad sadržajima koje nudi, potpuno preuzme veštačka inteligencija doktrinacija apokrifnim znanjima i vrednostima biće totalna.

Inteligencija protiv zaborava

Osobi koja ne čita knjige, veštačka inteligencija će nuditi svoje verzije sveta, i on će ih prihvatati kao svoje. Harold Inis rekao je da je globalizacija moguća tek kada se likvidira lokalni guslar. Kada mit i legenda koji se prenose usmenim predanjem postanu zaboravljeni. Tek tada će, smatrao je on, biti moguće konstituisati jednu opštu istoriju sveta, u koju će svi verovati. Tek tada će, objašavao je, biti moguće uspostaviti jednu ekonomsku i kulturnu doktrinu koju će svi prihvatiti. Ali, među njima neće biti nikakve granice. Kad novac zagospodari ljudskim umovima, neće biti međe između dobra i zla. Između pristojnog i nepristojnog. Između sposobnih i nesposobnih. Pametnih i glupih. Veštačka inteligencija će biti njihov bog i njihov đavo. Slepo će joj verovati.

Moć pametnih telefona

Da bi telefon, taj božanski produžatak čovekove ličnosti imao smisao, umesto glupostima on mora biti nahranjen pameću. I samo tako veštačka inteligencija neće biti prečica do gluposti, kako tvrdim na početku teksta. Ali, mnogi ljudi bi radije bili mrtvi s telefonom u ruci, nego živi bez njega. Znam šta će reći pobornici pametnih telefona, i veštačke inteligencije. Citiraće Makluana: “Kada je pisanje predstavljalo novost, Platon je stari usmeni dijalog preobrazio u umetničku formu.”

Mogu im odgovoriti na isti način. “Kulturno zaostalo dete je televizijsko dete. Jer “televizija je donela novu sredinu niske likovne usmerenosti i visokog učešća koja poprilično otežava prilagođavanje našem starijem obrazov nom sistemu”, pisao je Makluan. Dakle, možemo reći, “kulturno zaostalo dete je dete interneta”. Kako bi rekao Bodrijar, to dete ne živi život, već njegov odraz u mobilnom telefonu.

Ali, postoji rešenje. Ako deca neće da idu u biblioteke, da se smaraju pešačenjem, treba ih pobediti njihovim sredstvima. Oni su onlajn. Oni su e-ljudi koji žele sve da obave preko aplikacije na svom telefonu, da se obrazuju na sebi bliskim, razumljivim i prihvatljivim medijima. I treba im to omogućiti. Navjrednija dela svetske i srpske književnosti, istorije, filozofije i nauke, treba digitalizovati. I omogućiti im da preko aplikacije do njih dođu onlajn. Tako ćemo im pomoći da postanu ljudi od vrline, na način koji pogoduje njihvim interesovanjima i mogućnostima.

Internet, kolektivno (ne)svesno

Internet, i Gugl kao najdominantniji pretaživač, slave se širom sveta kao ubice cenzure, a njihovi osnivači se uvažavaju kao najveći borci za slobodu izražavanja. Istina je drugačija. Gugl jeste uspostavio novu evoluciju, novi survajver u kom vesti vode borbu za preživljavanje. Taj survajver vesti, razlikuje se od prirodne borbe za opastanak, u kojoj opstaju samo najbolji i najjači. U kom ne opstaju najjače, niti najbolje, već preživljavaju najgore vesti. Informacije danas žive kraće nego ikada. Preživljavaju samo one koje su podešene da opstanu. https://olorinpress.rs/blog/manipulacija-i-kredibilitet-novinarskih-izvora/. Gugl zadržava vesti koje odgovaraju algoritmu njegovog pretraživača. Mašina sastavlja merodavni rečnik, katalog poželjnih termina i fraza. I mada insistira na novom, i rejtinguje različito, Gugl zapravo insistira na istom. To će raditi i veštačka inteligencija, i na taj način će postati prečica do gluposti.

Robotizovana stvarnost

U robotizovanoj stvarnosti različito ne predstavlja negaciju. Ono je potvrda opšteg. Potvrda lažnog osećaja apsolutne slobode. Ono što je nevidljivo ne tiče se robota. On je uspeo da ga likvidira. Informativne kapije danas više ne otvaraju vrhunski napisane vesti, već tekstovi koji su na najbolji način zadovoljili kriterijume Guglove mašine za preraživanje. Stručnost i poznavanje stvari preziru se kao umišljena nepotrebnost, jer se u šumama interneta kriju sve informacije koje su savremenom čoveku potrebne za lagodan život. U sadejstvu s televizijom, i drugim industrijama zabave, Internet nudi instant život u kom svi postaju eksperti, i svi postaju odsudno važni.

Obrnuta logika

Onlajn život porodio je obrnutu logiku. Tehnika diktira trendove i vrednosti, a ideologije, pouzdano znanje i vredne knjige postaju efemerni sadržaji. Sledeći logiku prosvetiteljstva, koje je vrhunsku umetnost, stil i obrazovanje proglasilo za nepotrebno buncanje nadobudnog gospodstva, i nepotrebne aristokratije, Internet čini isto. Umesto da narod izdigne do nivoa elite, on kompletan jezik i celokupnu kuluturu srozava do nivoa prostote. Gugl jeste povećao broj Srba koji umeju da čitaju, ali im je omogućio da čitaju pogrešna štiva, i da ih pogrešno tumače i razumeju.

Gugl zamena za ličnu inteligenciju

Veštačka inteligencija, koja će postati prečica do gluposti, jer višoj društvenoj klasi tako odgovara, diktiraće poželjne i nepoželjne reči i aktivnosti. Pozitivne vesti o kulturi malih naroda, njihovim najvećim piscima, vojskovođama i političarima biće stavljene u “crni šešir” iz kog nikada neće izaći. S druge strane, negativne recenzije njihovih vrednosti biće visoko rangirane. Nekada su Britanci o sebi i drugima mislili ono što im je govorio Šekspir, a danas ceo svet o Srbima i Srbiji misli ono što mu kaže Gugl. Nema sumnje da će ubuduće svet o Srbima, i Srbi o sebi, znati samo ono što im napiše veštačka inteligencija. Ako je ne nahranimo pravim informacijama. Intelektualci, škole, univerziteti, instituti, zavodi, muzeji, moraju s obe noge, iz analognog, zakoračiti u digitalno doba.