Novinarstvo i PR: Ko kontroliše informacije i javno mnjenje?

Iako između njih postoje duboke razlike, ne greše oni koji novinarstvo i PR posmatraju kao srodne profesije. I jedni i drugi oblikuju javno mnjenje

Novinarstvo i PR, ko kontroliše informacije i javno mnjenje? To su pitanja na koja postoji mnogo odgovora. Iako između njih postoje duboke razlike, ne greše oni kojih ih posmatraju kao srodne profesije. I jedni i drugi oblikuju javno mišljenje. Kroz istoriju – od Makijavelija i Bizmarka do savremenih medijskih kampanja – komunikacija sa javnošću postala je jedno od najmoćnijih oružja politike i biznisa. Kapital je mrtav – živeo potrošac. Ovako se u najkraćem može opisati rađanje odnosa s javnošću u prvim decenijama XX veka. Danas je PR jedan od najvažnijih segmenata poslovanja svake komapnije, a najvažnija delatnost za svakog političara. https://olorinpress.rs/blog/

Njenim rodonačelnicima, u današnjem obliku smatraju se Ajvi Li, Krilov odbor, i Edvard Bernajs, a unapređivači, dr Ernest Dihter, Luj Českin, Pol Lazarsfeld, Dejvid Ogilvi, i drugi. Českin i Dihter jos 1935. u prodaju robe uvode psihologiju i istraživanja motiva koji pokreću kupce. Učvršćivanje njihove metode lova na podsvest desilo se 1950-ih. Onda je došlo Matrix vreme u kom nijedan proizvod nije prodavan bez konsultacije sa stručnjacima za PR. https://www.nytimes.com/1981/10/10/obituaries/louis-cheskin-72-studied-motivation-and-effects-of-color.html

Razvoj odnosa između novinarstva i PR-a

Tvrdnja da je u pitanju disciplina novijeg datuma, nije do kraja tačna. Korene PR-a vidim drugacije. Objasniću i zašto. Šta je Kineski zid? Šta su egipatske piramide? Svetionik sa Farosa? Ajfelova kula? Kip slobode? Bakingemska palata? Kremlj? Bilbordi moći. Nastali iz želje da se svima pokaže ogromna, najveća moć. Sun Cu u Umeću ratovanja daje čitav niz saveta kako da se uspešno pripremi i dobije bitka ali i naklonost pokorenog stanovništva, da bi vojska imala šta da jede. Šta je Biblija? Makijaveli je godinama, manje, ili više uspešno savetovao firentinske vladare. Njegov “Vladalac” je na neki način, prvi pričunik iz odnosa s javnošću.   

A kardinal Rišelje je zahvaljujući umeću manipulacije činjenicama i lažima, direktno zaslužan za stvaranje velike i moćne francuske države. Dve decenije savetovao je kralja Luja 13. i ceo vojni vrh, o tome kako se odnositi sa stranim vladarima, njihovim izaslanicima, svom narodu. U njegovoj diplomatiji državnog pitanja, utkano je istančano osećanje pulsa naroda.
Modernu manipulaciju preko medija, prvi je u istoriji upotrebio Oto fon Bizmark. Kad mu je trebao savez s Rusima, on je pustio da u štampu procuri tekst koji mu je omogućio da s ruskim carom potpiše sporazum bez protivljenja javnosti. vPortugalci su u svoja kolonijala osvajanja nosili poklone. Španci su donosili silu. A Englezi progres. Rezultat njihovog kolonijalizma – ceo svet govori engleski!

Veza novinara i PR menadžera

Afera Votergejt kojom se oduševljavaju mladi studenti novinarstva je školski primer kriznog PR-a. Novinari Vašington posta su bili samo oruđe u rukama dezinfomrmatoske mašine, čiji je cilj bio rušenje Ričarda Niksona. Ulaganje u PR, trošak pretvara u investiciju. U osnovi PR-a krije se Hegelova želja – želje. Ljudska potreba da stalno planira, da sakuplja potrepštine neophodne za život. Nekad je skupljao drva i kože za zimu, danas žudi za najnovijim Ajfonom. Dakle, otkrivanje nagona, mračnih i tajnih misli i želja, klijenata i ciljnih grupa kojima se PR obraća su njegov prevashodni zadatak.

Mada ih povezuje slična želja za moć, novinare i PR menadžere deli nepremostivi jaz. Prvi misle da rade za opštu dobrobit, a da PR isključivo brine o interesu klijenta i svojoj koristi.

Sličnost šaha PR-a i medija

PR, novinarstvo i šah imaju mnoge sličnosti. Uvek postoji mnoštvo poteza koji su već odigrani. Genijalnost je povuci neočekivani potez. Pisati istoriju. Novinar vredi onoliko koliko kontakata (političara, savetnika, policajaca, sudija, kriminalaca, pevača, sportista, glumaca, intelektualaca) ima u svom telefonskom imeniku. PR vredi onoliko koliko novinara ima u svom imeniku. PR ne kreira samog sebe, nego imidž osobe, ili korporoacije za koju radi. Njegove poruke su udica, koja mora da bude vidljiva i primamljiva. Poruka je parola koja deluje na prvom nivou svesti. Ona je okidač. Nedvosmislen poziv na akciju. U prodaji robe, ili politici. Reč treba da budi pozitivne ili negativne asocijacije. PR je umeće koje nudi posebnu vrstu razumevanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. To obezbeđuje preimućstvo. A preimućstvo donosi rezultat. To je deo odgovora na pitanje ko kontroliše informacije i javno mnjenje, Novinarstvo ili PR?